Mogući razlozi za poteškoće sa spavanjem

Ako imate problema da zaspite ili da ostanete u snu, niste sami. Institut za medicinu izveštava da 34% odraslih u evropi ima poremećaj sna. Skoro polovina svih odraslih prijavljuje hrkanje, a više od jedne trećine navodi da spavaju manje od 7 sati u tipičnoj noći. Šta uzrokuje sve ove poteškoće sa spavanjem? Postoji nekoliko različitih razloga zbog kojih možda imate problema da zaspite, ostanete u snu ili da se probudite prerano.

Insomnija

Insomnija se odnosi na opšte poteškoće sa spavanjem ili ostajanjem u snu tokom noći. Povremena neprospavana noć ne znači da imate insomniju. To se s vremena na vreme svima dešava. Ali ako vam se ovo dešava češće, možda imate kratkotrajnu ili hroničnu insomniju.

Ponekad ljudi razviju kratkotrajnu nesanicu tokom stresnih perioda u svom životu – na primer, ako prolazite kroz razvod ili ste pod pritiskom zbog velikog stresa na poslu. Takođe možete da doživite kratkotrajnu nesanicu nakon dugog putovanja, ova vrsta nesanice može trajati do 3 meseca.

Hronična insomnija se definiše kao poteškoće sa uspavljivanjem ili zadržavanjem u snu, ili doživljavanje „nerestorativnog“ sna (lagani san koji vas ne ostavlja osveženim kada se probudite ujutru) tokom dužeg perioda, najmanje 3 meseca. Ljudi sa hroničnom insomnijom često imaju simptome kao što su pospanost tokom dana, umor, razdražljivost, depresija, poteškoće u koncentraciji i smetnje u obavljanju zadataka koje treba da urade tokom dana.

Šta može izazvati hroničnu insomniju?

• Loše navike spavanja, uključujući konzumiranje kofeina ili alkohola neposredno pre spavanja, vežbanje kasno uveče, nepravilan raspored spavanja (kao što je spavanje do kasno vikendom da biste „nadoknadili” propušteni san tokom nedelje) i korišćenje kreveta za budne aktivnosti kao što su rad i elektronski uređaji

• Dugotrajni stres, uključujući stresne poremećaje kao što je posttraumatski stres
• Stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, depresija i bipolarni poremećaj
• Fizičke bolesti i bolna stanja

• Neurološki poremećaji, na primer, ljudi sa Alchajmerovom bolešću često doživljavaju poremećaje u snu
• Neželjeni efekti određenih lekova, kao što su antidepresivi, lekovi za krvni pritisak i lekovi za lečenje astme

Takođe možete imati interakciju nekoliko od ovih faktora koji dovode do hronične insomnije. Drugi poremećaji takođe mogu izazvati poremećaj sna i doprineti nesanici.

Apneja u spavanju

Ako glasno hrčete i probudite se neosveženi, možda imate apneju u spavanju. Ljudi sa apnejom u spavanju prestaju da dišu tokom sna, ponekad i stotine puta tokom noći. Ovo stanje pogađa više od 175 miliona ljudi u Evropi i može dovesti do drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, poput visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema, kao i lošeg učinka na poslu i povećanog rizika od nesreća.

Sindrom nemirnih nogu

Da li ponekad osećate neprijatne senzacije u nogama, kao što su bol, lupanje, svrab ili povlačenje, i neodoljivu želju da ih pomerite? Možda imate sindrom nemirnih nogu. Ovi simptomi se mogu pogoršati noću i kada ležite, što često otežava uspavljivanje ili povratak u san nakon buđenja.

Poremećaji cirkadijalnog ritma

Cirkadijalni ritmovi su deo unutrašnjeg sata vašeg tela, regulišući ciklus spavanja i buđenja. Poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja nastaju kada vaš raspored spavanja ne odgovara onome što je potrebno vašem telu. Na primer, ako radite u smenama koje redovno zahtevaju da radite noću i da spavate tokom dana, možda ćete imati poteškoća da zaspite tokom vremena koje imate na raspolaganju, a na poslu ćete se osećati pospano.

U nekim slučajevima, vaš telesni sat može biti podešen samo malo drugačije od standardnog 24-časovnog ciklusa buđenja. Na primer, tinejdžeri su često noćne sove, spavaju posle ponoći i skloni su da spavaju do kasno ujutru (nešto što ne funkcioniše dobro sa školskim rasporedom). Starije odrasle osobe, nasuprot tome, često doživljavaju „poremećaj u naprednoj fazi spavanja“, što znači da su skloni da se probude pre zore i zaspu prilično rano.

Kada treba da posetite doktora?

Iako se stručnjaci za spavanje slažu da je većini odraslih potrebno 7-8 sati regenerativnog sna po noći za optimalno zdravlje, nisu svi isti. Čini se da neki ljudi imaju genetske varijacije koje prirodno stvaraju potrebu za manje sna. Dakle, ako redovno idete u krevet u 1 ujutru i budite se u 5 energični i jedva čekate da se pokrenete, možda ste jedan od onih nekoliko srećnika. A ako imate samo privremeni prekid u rasporedu ili period visokog pritiska na poslu ili u školi koji vam ometa san na nekoliko nedelja, verovatno nema potrebe da se obratite lekaru.

Ali ako vaša nesanica, hrkanje ili nemirne noge ometaju vaš svakodnevni život, čineći da se osećate umorno, neraspoloženo, razdražljivo i ne možete da obavite svoj posao, a ovaj obrazac traje dug period vremena, onda je vreme da razgovarate sa svojim lekarom.

Postoji mnogo efikasnih tretmana za poremećaje spavanja. Ne morate da budete budni cele noći i da vučete ceo dan.

LEXOVAL + je biljni preparat koji, zahvaljujući kompleksnom sastavu smiruje, smanjuje nervozu i napetost i doprinosi boljem snu.

Sadrži sastojke koji imaju sedativno dejstvo i olakšavaju nastupanje sna, produbljuju ga i produžavaju.

Leksoval doprinosi umirujućem dejstvu na nervni sistem i uspostavljanju prirodnog i zdravog sna.