Uobičajeni uzroci i simptomi stresa

 

Šta je stres?

Stres je reakcija vašeg tela na pritisak određene situacije ili događaja. To može biti fizička, mentalna ili emocionalna reakcija.

Svi se suočavamo sa stresom u nekom trenutku našeg života. Možda je to posao, poodica ili problemi sa novcem. Ovo su uobičajeni pokretači. Prema nedavnoj studiji, oko polovina ljudi u Evropi kaže da se nosi sa umerenim stresom.

Nije svaki stres loš. Stres može da vas učini svesnijim svoje okoline i da budete fokusiraniji. U nekim slučajevima stres vam može dati snagu i pomoći vam da uradite više.

Simptomi stresa

 

Akutni stres

Ponekad možete biti pod stresom u kratkom vremenskom periodu. Ako se ovo desi, obično nema razloga za brigu. Kao kada treba da predate projekat, ili morate da razgovarate pred grupom ljudi. Možete osećati „leptiriće“ u stomaku i imati oznojane dlanove.

Ova vrsta pozitivnog stresa je kratkotrajna i to način na koji vam telo pomaže da pređete kroz tešku situacija.

Hronični stres

Ako pustite da vaš stres predugo traje, on može imati štetne efekte na vaše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje, posebno ako postane hroničan. Morate biti svesni znakova hroničnog stresa da biste mogli da se pobrinete o njemu.

Fizički efekti hroničnog stresa su:

• Glavobolja
• Problemi sa spavanjem ili previše spavanja
• Bol u mišićima ili napetost
• Problemi sa varenjem
• Visok krvni pritisak

Emocionalni efekti hroničnog stresa uključuju:

• Osećaj nemoći da obavljate svakodnevne obaveze
• Promene raspoloženja
• Anksioznost
• Nemir
• Nedostatak motivacije
• Razdražljivost
• Tuga ili depresija

Ponekad se možete osećati kao da imate previše stresa i ne možete da se nosite sa tim. Ako je to slučaj, najbolje je da potražite pomoć od stručnjaka. Razgovarajte sa svojim lekarom da vidite da li vam on može pomoći da utvrdite da li je ono što doživljavate stres ili anksiozni poremećaj. Lekar vas može uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje i pružiti vam dodatne resurse i alate.

Znaci preopterećenja stresom uključuju:

• Napadi panike
• Stalno brinete
• Osećajte da ste pod stalnim pritiskom
• Pijete da biste se nosili sa stresom
• Prejedanje
• Pušenje
• Depresija
• Povlačenje od porodice i prijatelja

Uzroci stresa

Stres je kod svakog različit. Ono što vas opterećuje, drugoj osobi ne smeta i obrnuto. Ali mnogi uzroci stresa mogu imati negativan uticaj, uključujući:

• Previše radite
• Gubitak posla
• Problemi u braku ili vezi
• Nedavni raskid ili razvod
• Smrt u porodici
• Poteškoće u školi
• Porodični problemi
• Nedavna selidba

Ipak, naša tela isto reaguju na stresore. To je zato što je stres način na koji se vaše telo nosi sa teškim ili zahtevnim situacijama. Izaziva hormonske, respiratorne, kardiovaskularne i nervne promene. Na primer, stres može ubrzati rad srca, ubrzati disanje, znojiti se i napeti. Takođe vam može dati nalet energije. Ova hemijska reakcija priprema vaše telo za fizičku reakciju jer misli da je napadnuto.

Dijagnoza

Ako imate problema sa upravljanjem stresa ili je vaša reakcija na određeni događaj intenzivnija i traje duže nego obično, dobra je ideja da razgovarate sa specijalistom koji vam može pomoći.

Verovatno će vam postaviti neka pitanja u vezi sa sledećim:

-Da li se traumatski životni događaj dogodio u poslednja 3 meseca

-Da li je vaš nivo stresa veći nego inače kada reagujete na situacije

-Da li je vaš stres možda povezan sa gubitkom voljene osobe

-Da li imate mentalni poremećaj koji može biti povezan sa vašim stresom

Na osnovu vaših odgovora na ova pitanja i drugih oblasti o kojima govorite, specijalista može preporučiti stvari koje mogu pomoći.

Upravljanje stresom

Stres ne mora negativno da utiče na vas ako naučite da se nosite sa njim. Nekoliko stvari koje možete isprobati uključuju:

Prepoznajte šta uzrokuje stres – kod kuće ili na poslu – i pronađite načine da izbegnete te situacija.

Pokušajte da ne preuzimate previše obaveza i dajte prioritet svojim ciljevima. Dozvolite sebi pauzu i ne opterećujte se ako ne možete sve da stignete.

Samokritičnost može povećati vaš stres. Zamenite negativne misli pozitivnim. Recite sebi „Mislim da mogu“ umesto „Znam da ne mogu“.

Napravite mrežu bliskih prijatelja i porodice sa kojima možete pričati kada stres počne da raste. Hobi ili volontiranje mogu biti dobri izvori.

Smanjite pušenje i piće. Dok alkohol i duvan imaju reputaciju da vam pomažu da se opustite, oni vas zapravo mogu učiniti više uznemirenim.

Jedite zdravo. Uravnotežena ishrana može pomoći da vaše telo bude zdravo i bolje da se nosi sa stresom. Tamna čokolada i hrana bogata vitaminom C, poput pomorandže i grejpfruta, mogu smanjiti hormone stresa.

Odvojite malo vremena za sebe vežbajte. Šetnja od 15 do 20 minuta tri puta nedeljno može razbiti rutinu i pomoći vam da se oslobodite stresa.

Kod hroničnog,  svakodnevnog stresa od velike pomoći vam može biti prirodni preparat za smirenje LEXOVAL +.

LEXOVAL + je biljni preparat za smirenje.

Zahvaljujući kompleksnom sastavu smiruje, smanjuje nervozu i napetost i doprin

Žlezda veličine oraha zvana prostata nalazi se između baze penisa i bešike. Ova mala žlezda ima moćan i ozbiljan posao: mora da proizvodi semenu tečnost koja prenosi spermu do partnera i omogućava ejakulaciju.

Kada vaša prostata nije zdrava, ni vi se ne osećate dobro. Iako je najčešće stanje koje utiče na prostatu benigna hiperplazija prostate (uvećana prostata), najsmrtonosniji je rak prostate, koji ubije više od 75.000 muškaraca u Evropi svake godine.

Pošto se prostata nalazi tako blizu bešike, ako postane prevelika, može ometati sposobnost mokrenja. Iako uvećana prostata ne izaziva rak, i uvećana prostata i rak prostate imaju slične simptome, uključujući urinarnu inkontinenciju, nekontrolisano kapanje mokraće i neuspeh pražnjenja urina.

Rak prostate je ređa pojava, međutim, uvećana prostata je uobičajena pojava, a njen rizik raste sa godinama.

Podstičemo vas da usvojite sledećih pet životnih navika za zdravu prostatu, bez obzira koliko godina imate. I na sreću, navike za zdravu prostatu takođe povećavaju vaše opšte zdravlje.