Važnost Omega-3 i Omega-6 masnih kiselina

Omega-3 i Omega-6 su životno važne grupe masnih kiselina. Pošto naše telo ne može samo da proizvede ove masti, moramo ih unositi hranom.

Obe grupe se razlikuju po dužini molekula masnih kiselina. Masne kiseline koje dobijamo iz biljnog sveta kraće su od onih koje dobijamo iz životinjskog sveta. A upravo te duže su one koje su nam najpotrebnije.

Omega-6 masne kiseline se uglavnom nalaze u žitaricama, biljnim uljima i margarinu. One se u našem telu pretvaraju u oblike koji su nam najpotrebniji.

Omega-3 masne kiseline se nalaze i u nekim biljnim vrstama, na primer orasima i semenkama lana. Iz ovih biljaka se ne može izvući dovoljna količina za naš organizam, tako da se za Omega-3 masne kiseline moramo okrenuti hrani životinjskog porekla. Najviše ih ima u plavoj ribi i mesu životinja koje prirodno pasu travu. Ukoliko se životinje hrane koncentratima od soje i žita, u njihovom mesu će prevladavati omega-6 masne kiseline, što za čoveka nije baš poželjno.

Omega-3 i Omega-6 masne kiseline imaju suprotne funkcije

Omega-6 masne kiseline podstiču upalne procese i zgrušavanje krvi. I upalni procesi i sposobnost zgrušavanja krvi su važne funkcije u telu. Ako kod povrede dobijemo i ranu, upala se mora zaustaviti kad rana zaraste. Omega-3 masne kiseline zaustavljaju upalne procese i rastvaraju krvne ugruške. Međusobni odnos omega-3 i omega-6 vrlo je vrlo osetljiv i zahteva njihov međusobni balans.

Prekomeran unos omega-6 masnih kiselina kroz margarin, biljna ulja ili žitarice dovodi do hroničnog upalnog stanja što doprinosi nastanku kardio-vaskularnih bolesti. Moguće obašnjenje leži u tome da oštećenja na zidovima krvnih žila, koja rezultiraju upalnim procesom, predstavljaju početak stvaranja naslaga u žilama, u kojima se, zbog viška omega-6 masnoće, krv počinje zgrušavati te nastaje ugrušak koji dovodi do začepljenja žila.

Čovekov mozak je organ najbogatiji masnoćom. Sastoji se od 60% masnoće od čega 10% čine Omega-3 i 10 % Omega-6 masne kiseline. Mozak se najintenzivnije razvija u trećem tromesečju trudnoće i u prvih 18 meseci života deteta. Zato je od velike važnosti da upravo trudnice i dojilje unose u sebe dovoljno omega-3 masnih kiselina iz ribe, ribljeg ulja i prirodnog mesa i da izbegavaju jestiva ulja, razne margarine i hranu od brašna. Ovakav način prehrane se preporučuje i ostalima koji žele da sačuvaju svoje zdravlje.

Simptomi nedostatka Omega-3 masnih kiselina mogu biti ispucala kosa, suva koža, mekani ili lomljivi (rasvetani) nokti, ispucani vrhovi prstiju, tamne fleke na licu, mešovit ten, tvrda koža na laktovima, perut i opadanje kose. Nedostatak esencijalnih masnih kiselina može prouzrokovati smanjenu produkciju hormona i probleme sa plodnošću. Ove masti su neophodne za stvaranje hormona koji reguliraju upalne procese kao i za održavanje normalnog krvnog pritiska, smanjuju upalne procese, sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi i imaju zaštitno delovanje protiv degenerativnih bolesti.

Nedostatak vremena može da nas odvede do pekare, bilo koje prodaje brze hrane ili možemo napravati bolji izbor. Čak i zdrav obrok pun Omega-3 i Omega-6 može biti jednostavan za pripremu.