Zima je prirodni test imuniteta – šta možemo uraditi da se bolje pripremimo?

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Zima je prirodni test imuniteta - šta možemo uraditi da se bolje pripremimo?

Priroda je sinonim za harmoniju. U prirodi stvari funkcionišu na sebi svojstven i uređen način. Sve ređe koristimo prilike da to uvidimo i da joj se divimo, što ne znači da ona u trenucima kada zaboravimo na nju više nije prisutna. Jedan od podsetnika da je priroda uvek oko nas (i u nama) i da traži da je negujemo jeste zima. Zima je način koji priroda pronalazi da nam se obrati, proveri da li smo uradili domaće zadatke na polju zdravih navika i jačanja imuniteta, te nas brzinski propita i pusti na testu, ili nas podgreje i baci u krevet… Hajmo se podsetiti nekih osnova iz ove oblasti i pripremiti za sledeći test.

Kako je pitanja mnogo, gradivo obimno, a vremena za učenje malo – bićemo koncizni.

– Urođeni i stečeni imunitet

Urođeni imunitet je imunitet koji smo nasledili od svojih predaka i kao takav predstavlja prvu liniju odbrane u borbi protiv infekcija, bakterija, virusa. Neki ga još zovu i „urođeni kod“.

Stečeni imunitet je onaj koji se razvija kao posledica kontakta organizma sa stranim telima.

– Napadi na imunitet

Nezdrava ishrana i stres kao moderni oblici napada na imunitet sve su prisutniji pored tradicionalnih (u smislu fizičkog kontakta) koji imunitet čine slabim i ranjivim. Napad na imunitet takođe mogu činiti i dugotrajna upotreba antibiotika, učestali stres, povećana konzumacija cigareta i alkohola….

Klimatske promene – Nedovoljna količina hladnih dana u toku godine koji bi uticali na suzbijanje bakterija i virusa u našoj okolini. Postoji i podatak da je prošle zime bilo manje od 10 dana dovoljno niske temperature da uradi „čistku“ pa se kao posledica toga pojavila gripa početkom ove zime, čim je došlo do prvog napada na imunitet.

– Znaci oslabljenog imuniteta

Svako ima periode u kojima mu imunitet slabi. Često ignorišemo očigledne znake oslabljenog imuniteta, a to dovodi do razvoja bolesti koje su mnogo neprijatnije od sprovođenja preventivnih mera.

Neki od znakova oslabljenog imuniteta (pored kijavice, kašlja, povišene temperature i sl.) mogu se prepoznati i na očima, boji i mirisu mokraće, boji kože, umoru i pospanosti…

– Podizanje svesti o imunitetu

Primarni način podizanja imuniteta je svest o tome šta se može uraditi po njegovom pitanju. Imuni sistem ja kompleksan sistem koji zahteva sveprisutnu svest, budno oko i svakodnevnu negu. Imunitetu je pre svega potrebno:

– kvalitetan san,
– dan bez stresa,
– fizička aktivnost i
– ishrana bogata raznovrsnim vitaminima, mineralima i nutritijentima.

Ili, ako na kratko zađemo u detalje, možemo navesti neke poput: konzumiranja citrusa, čajeva (zeleni i beli) koji podstiču „ispiranje“ organizma, redovnih obroka koji su energični i lako svarljivi poput žitarica, povrća i drugo.

– Pomoćnici u podizanju imuniteta

Crna zova je žbun, ili nisko drvo poreklom iz Evrope i Severne Amerike, čiji je životni vek do oko 60 godina. Lekovita svojstva pokazuju cvet,  plod i koren. Cvet sadrži vitamine B grupe i C vitamin, potom minerale gvožđe i selen, kao i etarsko ulje, čiji je najvažniji alktivni sastojak sambunigrin. Plod je bobica, sjajne tamno crveno-ljubičaste do crne boje, koji se može upotrebljavati nakon kuvanja. Bogata je šećerima, voćnim kiselinama i vitaminom C. Tradicionalno se primenjuje za ublažavanje ranih simptoma prehlade i pojačanje imuniteta. Koristi se u obliku toplog, zaslađenog napitka, infuza, ili u obliku tečnih doziranih proizvoda.

Ehinacea je naziv za grupu višegodišnjih zeljastih biljaka iz porodice Asteraceae. Ehinacea je bogata antioksidantnim bioaktivnim jedinjenjima, kao što su flavonoidi, ehinakozidi (estri šećera i kafene kiseline), kafena/cikorijska i rozmarinska kiselina, etarska ulja. Aktivni sastojci soka herbe purpurne ehinacee su derivati kafene kiseline (cikorijska kiselina) i alkamidi koji olakšavaju delovanje antioksidanasa. Raznim eksperimentalnim studijama (animalnim i humanim)  potvrđena je imunostimulirajuća aktivnost ekstrakata, tinktura, sirupa i drugih proizvoda na bazi ehinacee. Aktivni sastojci ehinacee jačaju odbrambenu aktivnost organizma povećavajući broj limfocita i leukocita u organizmu i uvećavajući kapacitet fagocitoze. Sem stimulacije imunskog sistema, ehinacea ima i niz drugih pozitivnih svojstava, a jedno od bitnijih je da ona snižava nivo šećera u krvi, te može pomoći u terapiji dijabetesa. Ehinacea ima antibakterijsku i antivirusnu aktivnost, ima anti-inflamatorna svojstva, utiče na snižavanje nivoa anksioznosti, može pomoću u zaštiti od kancera,…

Cink  je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu se nalaze kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti mesto gde se deponuje cink, ali se iz kostiju cink i brzo prazni. Posebno je značajan u imunitetu i sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju vitamina A u procesu vida. Podaci ukazuju da cink ima imunomodulatornu ulogu, da deluje zaštitno na makulu, da deluje antivirusno i antioksidantno u okviru enzima superoksid-dismutaza. Osim toga cink pomaže u zarastanju rana, sprečava hiperplaziju prostate, smanjuje rezistenciju na insulin i utiče na spermatogenezu. Kompleks cink-insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija na glukozu (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze. Manjak cinka dovodi do zastoja u rastu (naročito između osme i desete godine života), gubitka apetita, hipoganadizma, usporenog seksualnog razvoja, uvećanja jetre, uvećanja slezine, proliva, veoma grube kože, alopecije, izmenjenog čula ukusa i mirisa i slabog zarastanja rana.nositi konzumacijom citrusnog voća, paradajza, paprike, kupusa i drugog voća i povrća.

Vitamin D (holekalciferol) pripada grupi liposolubilnih vitamina, od kojih su najvažniji vitamin D2 – ergokalciferol i vitamin D3 – holekalciferol. Vitamin D je prisutan u malom broju namirnica (žumance jajeta, džigerica, mleko, masnom ribljem mesu tune, lososa, sardina), te se često dodaje namirnicama, ili se uzima u obliku dijetetskih suplemenata i lekova. Nekad se zvao i ‘sunčani vitamin’, jer se prirodno endogeno produkuje u koži pod dejstvom UV zraka sunčeve svetlosti. Vitamin D dobijen na ovaj način, kao i onaj unet hranom, suplementima, ili lekovima je neaktivan i potrebno je da prođe proces aktivacije putem gore opisane dve reakcije hidroksilacije. Na ovaj način nastaje aktivni oblik vitamina D koji je regulator nivoa kalcijuma u organizmu, te omogućava normalnu homeostazu kalcijuma u serumu, kao i normalnu mineralizaciju kostiju, a sprečava hipokalcemijsku tetaniju mišića.

Čuvajte svoj imunitet da bi on sačuvao vas!

Podeli sa prijateljima

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Ostavi komentar

Popularni proizvodi

O nama

Jedan od vodećih proizvođača prirodnih suplemenata i dodataka ishrani u obliku tableta na biljnoj bazi na teritoriji Srbije. Sa vama već 30 godina!

Pratite nas

Pročitajte i: