Insulinska rezistencija: simptomi, ishrana i prirodna podrška

Insulinska rezistencija je problem koji zahvata sve veći broj ljudi, i predstavlja stanje koje zahteva ozbiljnu promenu na zdraviji način života.

U ovom članku ćete imati priliku da se informišete o različitim temama koje imaju za cilj da vam približe pred dijabetično stanje zvano insulinska rezistencija. Moćićete se informisati o tome šta je insulinska rezistencija, koji su njeni simptomi, koji testovi je otkrivaju, koji plan  ishrane i života morate pratiti, prirodnu podršku, kao i kako je pravilno kontrolisati.

Šta je insulinska rezistencija?

Kako nastaje problem sa insulinom?

Problem sa insulinom nastaje onda kada ćelije našeg organizma nisu u stanju da pravilno reaguju na insulin, hormon koji luči pankreas.

Insulin ima za cilj regulaciju nivoa glukoze u krvi. Ako pankreas dobije povratnu informaciju da je nivo šećera u krvi visok on reaguje tako što proizvodi veću količinu insulina kako bi regulisao taj šećer.

Naše ćelije imaju za cilj da šećer u krvi preobraze u energiju, međutim u slučaju insulinske rezistencije ćelije odbijaju da prihvate šećer i insulin, te budući da nemaju kako da se potroše, šećer se pretvara u mast a insulin reaguje tako što oštećuje tkivo.

Kada se insulinska rezistencija ne leči, često dovodi do dijabetesa, usled čega se i naziva pred dijabetično stanje.

Ko je najviše u riziku?

Od insulinske rezistencije su najviše u riziku sledeće osobe:

• one koje imaju genetske predispozicije
• gojazne osobe koje vode ,,sedeći’’ način života, bez fizičke aktivnosti
• osobe koje imaju ishranu u kojoj dominiraju šećer i ugljeni hidrati
• osobe koje pate od hroničnog stresa
• starija populacija

Simptomi insulinske rezistencije

Najčešći simptomi

Simptomi insulinske rezistencije su od izuzetnog značaja da se rano prepoznaju, budući da time postoji mogućnost da se ona izleči ili makar značajno popravi.

Najčešći simptomi uključuju:

• Neprekidna glad koja traje čak i dok jedete ili se javlja vrlo brzo nakon jela.
• Pojačana žeđ ili osećaj kao ne možete da je utolite.
• Povećanje masnih naslaga naročito u predelu stomaka.
• Osećaj umora, posledica nemogućnosti ćelija da preobraze šećer u energiju.
• Povišen krvni pritisak.
• Pojavljivanje tamnih mrlja na vratu i pazuhu.
• Česte infekcije urinarnog trakta.

Znaci koje ljudi najčešće ignorišu

Ono što ljudi mogu često da zanemare jesu upravo povećani osećaj umora, lako gojenje na predelu stomaka kao i problemi sa koncentracijom.

Ovi simptomi prođu neopaženo naročito ako ste često u stresnim situacijama, volite da jedete slatko i trošite mnogo vremena na društvenim mrežama. Ove situacije takođe doprinose gorepomenutim simptomima te je razumljivo da ih nećete odmah povezati sa insulinskom rezistencijom.

Kako se postavlja dijagnoza? Testovi koji otkrivaju insulinsku rezistenciju

Najvažnije laboratorijske analize

Ukoliko niste sigurni da li su vaši simptomi posledica insulinske rezistencije ili nečeg drugog, najbolje je da zakažete pregled kod izabranog doktora koji će obaviti neophodne laboratorijske analize kako bi se ustanovio problem.

Laboratorijske analize koje se rade u cilju prepoznavanja insulinske rezistencije jesu oralni test tolerancije glukoze OGTT, Hemoglobin A1c kao i HOMA – IR indeks za procenu insulinske osetljivosti.

Kada treba uraditi testiranje?

Kada je u pitanju insulinska rezistencija test je potrebno obaviti onda kada primetite prve simptome insulinske rezistencije, kao što su povećana mast na predelu stomaka, pojačana glad i žeđ, ali i onda kada saznate da imate porodičnu predispoziciju.

Za ženski deo stanovništva potrebno je obaviti testiranje ukoliko imate policistične jajnike ili ste u 24. nedelji trudnoće.

Ishrana za insulinsku rezistenciju – šta jesti, a šta izbegavati?

Osnovni principi pravilne ishrane

Ishrana kod insulinske rezistencije je od izuzetnog značaja. Potrebno je fokusirati se na namirnice koje ne podstiču nagli skok šećera u krvi, vlakna jer usporavaju upijanje šećera kao i na balans proteina, zdravih masti i kompleksnih ugljenih hidrata.

Hrana koja pomaže kod insulinske rezistencije

Ishrana za insulinsku rezistenciju značajno doprinosi pravilnoj regulaciji nivoa insulina i šećera u krvi.

Hrana za insulinsku rezistenciju u vidu povrća mora biti raznovrsna u boji, lisnata i da ne sadrži skrob (paradajz, brokoli, kupus, paprika, krastavci), sadržati omega – 3 masne kiseline (razni tipovi ribe), zdrave masti (avokado, maslinovo ulje, jaja), orašaste plodove, voće sa niskim glikemijskim indeksom (jabuke, kruške, šljive, višnje, citrusno voće), probiotike (jogurti) i žitarice.

Hrana koju treba izbegavati

Ono što treba da izbegavate jesu proizvodi od belog brašna, slatkiše, kolače i torte, pekmeze, slatka i gazirana pića, gotova jela, alkohol, hranu sa trans mastima.

Morate naučiti da čitate sastojke proizvoda kako bi ste znali sa sigurnošću šta unosite u svoj organizam.

Primer jednostavnog dnevnog jelovnika

Kada je u pitanju insulinska rezistencija jelovnik ne mora biti komplikovan.

Za doručak se preporučuje ovsena kaša, grčki jogurt, integralni tost sa jajima.

Za ručak su najbolje supe sa povrćem, integralne paste i salate, dok se za večeru preporučuju piletina ili riba.

Prirodna podrška i suplementi za insulinsku rezistenciju

Suplementi koji mogu pomoći u regulaciji glukoze

Prirodni lek za insulinsku rezistenciju je najbolji dodatak vašoj ishrani.

Potpuno prirodan suplement koji se ističe na novijem tržištu jeste CimetHrom koji pomaže u stabilizaciji nivoa glukoze zahvaljujući sastojcima kao što su jabukovo sirće, cimet i magnezijum, poznatim po svom pozitivnom delovanju na ovo oboljenje.

Da li je insulinska rezistencija izlečiva?

Insulinska rezistencija je izlečiva ako se njoj ozbiljno pristupi putem zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, prirodnih suplemenata i doktorskih uputstava.

Stil života koji pomaže kod insulinske rezistencije

Fizička aktivnost

Uključujući zdravu ishranu fizička aktivnost predstavlja najbolji način da pozitivno promenite svoj život i utičete na izlečenje insulinske rezistencije.

U zavisnosti od vaših mogućnosti fizička aktivnost može biti sve od jednostavne dnevne petnje od sat vremena, preko pilatesa do vežbi snage.

San i stres

San je deo dana tokom kojeg se naše telo oporavlja te je izuzetno važno da se ono ne zapostavlja i da se ispoštuje dnevni minimum u vidu od 8 sati sna.

Stres sa druge strane predstavlja uzrok mnogih bolesti, pa tako i insulinske rezistencije. Zato je važno prakticirati tehnike opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje ili čak jednostavne šetnje na svežem vazduhu.

Kako kontrolisati insulinsku rezistenciju?

Insulinsku rezistenciju ćete najbolje kontrolisati redovnim posetama lekaru, slušanju njegovih saveta kao i promenom života na zdraviju alternativu koja uključuje redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu uz prirodne suplemente kao i smanjenjem stresa.