Imunocit

Sastav

Crna zova je žbun, ili nisko drvo poreklom iz Evrope i Severne Amerike, čiji je životni vek do oko 60 godina. Lekovita svojstva pokazuju cvet,  plod i koren. Cvet sadrži vitamine B grupe i C vitamin, potom minerale gvožđe i selen, kao i etarsko ulje, čiji je najvažniji alktivni sastojak sambunigrin. Plod je bobica, sjajne tamno crveno-ljubičaste do crne boje, koji se može upotrebljavati nakon kuvanja. Bogata je šećerima, voćnim kiselinama i vitaminom C. Tradicionalno se primenjuje za ublažavanje ranih simptoma prehlade i pojačanje imuniteta. Koristi se u obliku toplog, zaslađenog napitka, infuza, ili u obliku tečnih doziranih proizvoda.

Ehinacea je naziv za grupu višegodišnjih zeljastih biljaka iz porodice Asteraceae. Ehinacea je bogata antioksidantnim bioaktivnim jedinjenjima, kao što su flavonoidi, ehinakozidi (estri šećera i kafene kiseline), kafena/cikorijska i rozmarinska kiselina, etarska ulja. Aktivni sastojci soka herbe purpurne ehinacee su derivati kafene kiseline (cikorijska kiselina) i alkamidi koji olakšavaju delovanje antioksidanasa. Raznim eksperimentalnim studijama (animalnim i humanim)  potvrđena je imunostimulirajuća aktivnost ekstrakata, tinktura, sirupa i drugih proizvoda na bazi ehinacee. Aktivni sastojci ehinacee jačaju odbrambenu aktivnost organizma povećavajući broj limfocita i leukocita u organizmu i uvećavajući kapacitet fagocitoze. Sem stimulacije imunskog sistema, ehinacea ima i niz drugih pozitivnih svojstava, a jedno od bitnijih je da ona snižava nivo šećera u krvi, te može pomoći u terapiji dijabetesa. Ehinacea ima antibakterijsku i antivirusnu aktivnost, ima anti-inflamatorna svojstva, utiče na snižavanje nivoa anksioznosti, može pomoću u zaštiti od kancera,…

Cink  je esencijalni mikroelement koji ulazi u sastav preko 70 različitih enzimskih sistema u organizmu. 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu se nalaze kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti mesto gde se deponuje cink, ali se iz kostiju cink i brzo prazni. Posebno je značajan u imunitetu i sintezi DNK i RNK. Neophodan je za rast, deobu i sazrevanje ćelija. Značajnu ulogu ima u formiranju kostiju kao i za aktivaciju vitamina A u procesu vida. Podaci ukazuju da cink ima imunomodulatornu ulogu, da deluje zaštitno na makulu, da deluje antivirusno i antioksidantno u okviru enzima superoksid-dismutaza. Osim toga cink pomaže u zarastanju rana, sprečava hiperplaziju prostate, smanjuje rezistenciju na insulin i utiče na spermatogenezu. Kompleks cink-insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija na glukozu (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze. Manjak cinka dovodi do zastoja u rastu (naročito između osme i desete godine života), gubitka apetita, hipoganadizma, usporenog seksualnog razvoja, uvećanja jetre, uvećanja slezine, proliva, veoma grube kože, alopecije, izmenjenog čula ukusa i mirisa i slabog zarastanja rana.

Vitamin D (holekalciferol) pripada grupi liposolubilnih vitamina, od kojih su najvažniji vitamin D2 – ergokalciferol i vitamin D3 – holekalciferol. Vitamin D je prisutan u malom broju namirnica (žumance jajeta, džigerica, mleko, masnom ribljem mesu tune, lososa, sardina), te se često dodaje namirnicama, ili se uzima u obliku dijetetskih suplemenata i lekova. Nekad se zvao i ‘sunčani vitamin’, jer se prirodno endogeno produkuje u koži pod dejstvom UV zraka sunčeve svetlosti. Vitamin D dobijen na ovaj način, kao i onaj unet hranom, suplementima, ili lekovima je neaktivan i potrebno je da prođe proces aktivacije putem gore opisane dve reakcije hidroksilacije. Na ovaj način nastaje aktivni oblik vitamina D koji je regulator nivoa kalcijuma u organizmu, te omogućava normalnu homeostazu kalcijuma u serumu, kao i normalnu mineralizaciju kostiju, a sprečava hipokalcemijsku tetaniju mišića. Nezavisnim mehanizmom ovaj vitamin pomaže i apsorpciju fosfora. Neophodan je za normalan rast i razvoj kostiju, a potom i za njihovu remodulaciju od strane osteoblasta i osteoklasta. Kod dece deficit vitamina D dovodi do pojave rahitisa, a kod odraslih se manifestuje osteomalacijom. Vitamin D zajedno sa kalcijumom sprečava osteoporozu kod starijih. Osim ovoga, vitamin D ima i još uloga u organizmu, kao što su redukcija inflamatornih procesa, ulogu u imunskom sistemu zaštite organizma, i mnoge druge.